Hiljadama godina drama se koristi u isceliteljskim ritualima. Koriščenje dramskog procesa i pozorišta u terapeutske svrhe počinje sa razvojem psihodrame u 20 veku. Ovakav pristup se proširuje i nastaje sedamdesetih godina dramaterapija, najpre u Engleskoj i Americi, a potom u Nemačkoj, Holandiji i mnogim drugim zemljama. Ima dugogodišnju primenu kroz private prakse, različite institucije, kao i edukativne, razvojne i psihoterapeutske radionice.

Reč drama potiče od grčke reči δράω’ or ‘drao’ što znači preuzeti akciju. Drama označava lično iskustvo koje nam omogućava da se pokrećemo i menjamo stvari. Kroz slike i scene ovo živo ogledalo prikazuje ono što je često nevidljivo i nesvesno, što ne možemo da opišemo, a možemo da iskusimo na način koji doseže daleko izvan verbalnog.

Dramaterapija crpi inspiraciju iz eksperimentalnog pozorišta (Grotowski, Arto) kao i psiholoških pravaca (Jungova psihologija). Kroz ovakav pristup, umetnost, a na prvom mestu pozorište je dostupno svakome, transformiše nas i pruža jedno autentično iskustvo koje nam daje mogućnost da osvestimo različite delove sebe, uključujući one kojih se plašimo, stidimo, potiskujemo. Ono što nam stvara blokade je često potreba koja nije pronašla svoj izraz. Ako joj se pruži mogućnost da se na kreativan način izrazi, ona pronalazi svoje mesto.